Nova industrijska revolucija
18.02.2016
80% evropskih inovacija su industrijski projekti i oni predstavljaju oko 75% celokupnog izvoza regiona. S obzirom na direktne efekte toga na nivo usluga, mogli bismo biti u iskušenju da smatramo industriju glavnim ekonomskim resursom Evrope.
Ipak, u poslednjih 10 godina, mnoge klasične industrijske aktivnosti su prebačene u druge oblasti, zapravo povećavajući konkurenciju između razvijenih i nerazvijenih zemalja.
Dok Nemačka i Istočna Evropa nastavljaju da ulažu u tipične industrijske sektore, druge evropske zemlje odlučile su da svoje napore usmere na različite skupove aktivnosti. Posebno su Francuska i Velika Britanija zabeležile opadanje u "tradicionalnoj" proizvodnji.
Da li će ovo postati novi trend u Evropi? Da li oni s velikim iskustvom u industriji prelaze na oblasti istraživanja i razvoja, ostavljajući Nemačku i Istočnu Evropu da se brinu o procesima proizvodnje u regionu?
Svetski industrijski trendovi
Stvari se menjaju. Dok je 90-ih dodatna vrednost proizvodnih procesa bila oko 3.451 milijardi EUR i industrija je uglavnom bila koncentrisana u 6 zemalja: SAD, Japan, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Francuska, danas doživljavamo rast broja poslova u Kini (39%) i Brazilu (23%) i pad u Nemačkoj (8%), Francuskoj (20%) i Velikoj Britaniji (29%).
Prvu industrijsku promenu predvodio je BRIC (Brazil, Rusija, Indija i Kina) odmah iza koje su sledile Poljska, Rumunija i Češka Republika. Danas zemlje u razvoju stvaraju 40% ukupne industrijske dodate vrednosti.
Drugi trend je razlikovan u zapadnoevropskim zemljama. Neke od njih su nastavile da zadrže značajan tržišni udeo dok su smanjivale broj radnih mesta povezanih sa proizvodnjom. Nemačka, Italija i Švajcarska još uvek pokrivaju 20% globalne industrije. U međuvremenu, druge zemlje (Francuska, Španija, Velika Britanija) opadaju i u vrednosti i u broju poslova.
Nadalje, zemlje Istočne Evrope (posebno Poljska, Rumunija i Češka Republika) masovno su apsorbovale deo procesa uglavnom zato što su bile industrijalizovane pre nego što je operativni transfer sa zapada na istok počeo.
Velika prednost ovih zemalja sastoji se u nižim troškovima rada i visokom razvoju potencijala. Novi automatski proizvodni pogoni u regionu olakšaće prelaz ka složenijim procesima i aktivnostima u Istočnu Evropu.
Četvrta industrijska revolucija
Još od početka 21. veka digitalni svet je uticao na sve procese i poslovne modele. E-inovacije imaju ogroman uticaj na socijalne i ekonomske aspekte. Ljudi kažu da je ono što smo do sada iskusili samo 10% od onoga što će biti na kraju.
Kako kaže Roland Berger, četvrta industrijska revolucija je u toku. Već postoje sektori koje je ona snažno uticala dok će drugi sustizati korak po korak i više opuštenim ritmom.
Ono što je jasno je da nema povratka. Uskoro će sve biti automatsko i digitalizovano.
Kiber svet
Informatički sistemi su već jezgro celokupnih proizvodnih procesa. Nova industrijska vizija predviđa međusobnu povezanost sa svim podsistemima, procesima, unutrašnjim i spoljašnjim ciljevima, klijentima i dobavljačima.
Automatizacija
Roboti su preuzeli mnoge delove klasičnih proizvodnih procesa. Količina multifunkcionalne opreme gotovo se udvostručila od 2004. Uskoro će mašine postati još inteligentnije, sposobne da se prilagode, komuniciraju i interaguju sa drugim elementima vezanim za proizvodne procese.
Veliki podaci
Novi proizvodni pogoni generisaće golemu količinu podataka, koju će biti potrebno sačuvati, obraditi i analizirati. U Francuskoj, 63% menadžera aktivnih u industrijskim oblastima smatra kibernetičku sigurnost novim poljem odgovornim za povećanje konkurentnosti. Inovativne metode vezane za velike podatke kreiraće nove verzije očuvanja i korišćenja informacija.
Novi oblici povezivanja
Industrijska budućnost predviđa da će digitalni svet biti povezan sa realnim. Ovo se prevodi u fizičke objekte koji su uronjeni u digitalne otiske. Celokupna proizvodnja zasnovana na integrisanim sistemima sve će se više širiti svetom. Svaka oprema ponaosob znaće kad će komponenta biti spremna u okviru proizvodnog ili distributivnog / dobavljačkog lanca. Mašine će automatski prilagođavati nizove procesa i nezavisno proizvoditi finalne delove, dok će preuzimati većinu aktivnosti koje se sada obavljaju ručno.
Energijska efikasnost i decentralizacija
Klimatske promene i nedostatak tradicionalnih resursa su važni faktori koji utiču na novu industrijsku revoluciju.
Korišćenje obnovljivih i nuklearnih resursa mora se uzeti u obzir. Imajući to u vidu, novi samoodrživi industrijski formati će se razvijati, stvarajući nove prilike za one aktivne u izgradnji potrebne infrastrukture.
Virtuelna industrijalizacija
Nova industrijska revolucija stvoriće virtuelne proizvodne kapacitete sposobne da automatski proizvode fizičke proizvode. Svaki proizvodni proces biće simuliran i verifikovan na digitalni način. Samo ako bude prihvaćeno konačno rešenje, njegov parametarski i digitalni matrični model biće kompletno unet u sisteme i proizvodni proces će biti efektivno i virtuelno kontrolisan.
Kakve reperkusije će imati industrijska revolucija na stvarne proizvodne kapacitete?
Klasična preduzeća će i dalje biti prisutna na tržištima, ali glavni igrači u svakoj oblasti aktivnosti svakako će u potpunosti ili delimično modifikovati svoje organizacione šeme, svoje kompetencije i fokus na funkcionalnostima. Sigurno je da će se u takvom kontekstu pojaviti novi igrači koji će uvesti neverovatno nove metode i poslovne modele. Tehnološke inovacije povezane sa internetom i pametnim telefonima nisu bile uspešne slučajno, već zato što su pokrile složeniju socijalnu potrebu. Više ili manje ista stvar će se desiti tokom industrijske revolucije, koja će doneti ekstremne izazove onima koji trenutno deluju na tržištu.
Ritam promena zavisi od prirode svake industrije posebno.
Koliko bi Evropa trebalo da investira da bi ostala na vrhu?
- Nemačka, Irska, Austrija, Švedska i Finska su zemlje sa visokim stepenom fleksibilnosti i inovativnosti i velikim kapacitetom proizvodnje.
- Holandija, Belgija, Danska, Velika Britanija i Francuska su zemlje sa visokim stepenom fleksibilnosti i inovativnosti, ali sa smanjenim kapacitetom proizvodnje.
Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Litvanija, Italija, Estonija, Poljska, Rumunija, Hrvatska i Bugarska treba da se smatraju tradicionalističkim partnerima, dok se Španija i Portugal vide kao neodlučne.
