Nova industrijska revolucija
18.02.2016

80% evropskih inovacija su industrijski projekti i oni imaju tendenciju da predstavljaju oko 75% celokupnog izvoza regiona. Uzimajući u obzir direktne efekte toga na nivo usluga, mogli bismo biti u iskušenju da industriju smatramo glavnim ekonomskim resursom Evrope.

Ipak, u poslednjih 10 godina, mnoge klasične industrijske aktivnosti su premeštene u druge oblasti, zapravo povećavajući konkurenciju između razvijenih i zemalja u razvoju.

Dok Nemačka i Istočna Evropa nastavljaju da ulažu u tipične industrijske sektore, druge evropske zemlje odlučile su da fokusiraju svoje napore na različite druge skupove aktivnosti. Posebno su Francuska i Velika Britanija zabeležile pad u „tradicionalnoj“ proizvodnji.

Da li će ovo postati novi trend u Evropi? Da li oni sa velikim iskustvom u industriji prelaze na oblasti istraživanja i razvoja ostavljajući Nemačku i Istočnu Evropu da se staraju o proizvodnim procesima u regionu?

Svetski industrijski trendovi

Stvari se menjaju. Dok je 90-ih dodata vrednost proizvodnih procesa iznosila oko 3,451 milijardi EUR i industrija je uglavnom bila koncentrisana u 6 zemalja: SAD, Japan, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Francuska, danas beležimo porast poslova u Kini (39%) i Brazilu (23%) i pad u Nemačkoj (8%), Francuskoj (20%) i Velikoj Britaniji (29%).

Prvu industrijsku promenu predvodio je BRIC (Brazil, Rusija, Indija i Kina) odmah potom Poljska, Rumunija i Češka Republika. Danas zemlje u razvoju generišu 40% ukupne industrijske dodate vrednosti.

Drugi trend je uočen u zapadnoevropskim zemljama. Neke od njih su nastavile da zadržavaju značajan tržišni udeo istovremeno smanjujući broj radnih mesta povezanih sa proizvodnjom. Nemačka, Italija i Švajcarska i dalje pokrivaju 20% globalne industrije. U međuvremenu, druge zemlje (Francuska, Španija, Velika Britanija) opadaju i po vrednosti i po broju poslova.

Nadalje, zemlje Istočne Evrope (posebno Poljska, Rumunija i Češka Republika) masovno su apsorbovale deo procesa uglavnom zato što su bile u osnovi industrijalizovane pre nego što je operativni transfer sa Zapada na Istok otpočeo.

Velika prednost ovih zemalja sastoji se u nižim troškovima rada i visokom potencijalu razvoja. Novi automatski proizvodni pogoni u regionu olakšaće prelaz ka složenijim procesima i aktivnostima u Istočnu Evropu.

Četvrta industrijska revolucija

Još od početka 21. veka digitalni svet je uticao na sve procese i poslovne modele. E-inovacije imaju ogroman uticaj na društvene i ekonomske aspekte. Ljudi kažu da je ono što smo do sada iskusili samo 10% onoga što će na kraju biti.

Kako kaže Roland Berger, četvrta industrijska revolucija je u toku. Već postoje sektori na koje je snažno uticala, dok će drugi sustizati korak po korak i opuštenijim ritmom.

Ono što je jasno jeste da nema povratka. Uskoro će sve biti automatsko i digitalizovano.

Kibernetički svet

IT sistemi su već jezgro celokupnih proizvodnih procesa. Nova industrijska vizija predviđa međusobnu povezanost sa svim podsistemima, procesima, internim i eksternim ciljevima, klijentima i dobavljačima.

Automatizacija

Roboti su preuzeli mnoge delove klasičnih proizvodnih procesa. Količina multifunkcionalne opreme gotovo se udvostručila od 2004. Uskoro će mašine postati još inteligentnije, sposobne da se prilagode, da komuniciraju i da interaguju sa drugim elementima povezanim sa proizvodnim procesima.

Veliki podaci

Novi proizvodni pogoni generisaće ogromnu količinu podataka, koju će biti potrebno sačuvati, obraditi i analizirati. U Francuskoj, 63% menadžera aktivnih u industrijskim domenima smatra sajber bezbednost novim poljem odgovornim za povećanje konkurentnosti. Inovativne metode povezane sa velikim podacima kreiraće nove verzije očuvanja i korišćenja informacija.

Novi oblici povezivosti

Industrijska budućnost predviđa da će digitalni svet biti povezan sa realnim. Ovo se prevodi u fizičke objekte uronjene u digitalne otiske. Celokupna proizvodnja zasnovana na integrisanim sistemima biće sve rasprostranjenija širom sveta. Svaka oprema ponaosob znaće kada će komponenta biti spremna unutar proizvodnog ili distributivnog / dobavljačkog lanca. Mašine će automatski prilagođavati nizove procesa i nezavisno izbacivati finalne delove, preuzimajući većinu aktivnosti koje se sada obavljaju ručno.

Energetska efikasnost i decentralizacija

Klimatske promene i nedostatak tradicionalnih resursa važni su faktori koji utiču na novu industrijsku revoluciju.

Upotreba obnovljivih i nuklearnih resursa mora se uzeti u obzir. Imajući to u vidu, razvijaće se novi samoodrživi industrijski formati, stvarajući nove prilike za one aktivne u izgradnji potrebne infrastrukture.

Virtuelna industrijalizacija

Nova industrijska revolucija stvoriće virtuelne proizvodne kapacitete sposobne da automatski proizvode fizička dobra. Svaki proizvodni proces biće simulisan i verifikovan na digitalni način. Samo ako bude u potpunosti prihvaćeno finalno rešenje, njegova parametarska i digitalna matrica biće u celosti učitana u sisteme i proizvodni proces će biti efektivno i virtuelno kontrolisan.

Kakve reperkusije će industrijska revolucija imati na aktuelne proizvodne kapacitete?

Klasična preduzeća će i dalje biti prisutna na tržištima, ali će glavni igrači u svakoj oblasti delatnosti sigurno u potpunosti ili delimično modifikovati svoje organizacione šeme, svoje kompetencije i fokus na funkcionalnostima. Sigurno je da će se u takvom kontekstu pojaviti novi akteri koji će nametnuti izuzetno nove metode i poslovne modele. Tehnološke inovacije povezane sa internetom i pametnim telefonima nisu bile uspešne slučajno, već zato što su pokrile složeniju društvenu potrebu. Više-manje ista stvar dogodiće se tokom industrijske revolucije, koja će doneti ekstremne izazove onima koji trenutno deluju na tržištu.

Ritam promena zavisi od prirode svake industrije ponaosob.

Koliko bi Evropa trebalo da investira da bi ostala na vrhu?

• Nemačka, Irska, Austrija, Švedska i Finska su zemlje sa visokim stepenom fleksibilnosti i inovacija i sa visokim proizvodnim kapacitetom.
• Holandija, Belgija, Danska, Velika Britanija i Francuska su zemlje sa visokim stepenom fleksibilnosti i inovacija, ali sa smanjenim proizvodnim kapacitetom.

Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Litvanija, Italija, Estonija, Poljska, Rumunija, Hrvatska, Bugarska smatraju se tradicionalističkim partnerima, dok se Španija i Portugal smatraju kolebljivima.