Industrija brodogradnje 2020
18.02.2016
Ekonomska kriza u poslednjim godinama imala je snažan uticaj na industriju brodogradnje. Činjenica da je celokupna distribucija robe značajno smanjena u poslednjim godinama definitivno i negativno je uticala na čitav pomorski sektor.
Kriza nastavlja da vrši pritisak na razvojne tehnologije za pomorstvo, koje se bore da pronađu finansijske resurse za svoje tradicionalne projekte, te su stoga primorane da dodatno smanjuju proizvodne kapacitete.
Čak i tako, u sektoru su identifikovane nove prilike. Potraga za resursima na otvorenom moru, kao što je obnovljiva energija iz mora, svakako podstiče razvoj tehnologija povezanih s pomorstvom.
Imajući to u vidu, razvojni pravci fokusiraju se na stvaranje ekonomija koje su zasnovane na znanju i inovacijama, uz efikasno promovisanje novih ideja i rezultata istraživačko-razvojnih projekata za zelenu energiju (održivi rast).
Novi izazovi za zemlje EU
Pomorski transport i, kao posledica, industrija brodogradnje suočili su se u poslednjem periodu sa cikličnim razvojem koji se uglavnom može opisati kao volatilnost. Kontejnerski brodovi se uglavnom proizvode u Kini, Koreji i Japanu, gde je preneto gotovo 4/5 globalne proizvodnje.
Samo su visokotehnološki projekti ostali u Evropi. Nivo specijalizacije omogućio je Evropljanima da održe vodeću poziciju u dizajnu, inovacijama i komplementarnim uslugama.
Pomorske tehnologije
500.000 ljudi radi u 7500 evropskih kompanija u ovom sektoru. Većina njih su MSP. Celokupna proizvodnja u regionu procenjuje se na oko 72 milijarde EUR. Oblasti razvoja fokusiraju se na procese rukovanja brodovima, propulziju, komunikaciju, automatizaciju i integrisane sisteme. Oko 70% celokupne proizvodnje namenjeno je izvozu.
Industrija brodogradnje i popravke
Evropljani uglavnom investiraju u proizvodnju malih i srednjih plovila. Oko 90% je namenjeno izvozu.
Pomorska industrija danas
Celokupna postojeća flota je naddimenzionisana u odnosu na stvarne potrebe, uglavnom zbog smanjenja globalnih trgovinskih volumena. U međuvremenu, industrija brodogradnje u Aziji isporučuje rekordne brojeve novih brodova na tržište, što je imalo direktan uticaj na cene transporta koje su se značajno smanjile.
Industrija brodogradnje se masovno širi u Kinu, Koreju i druge zemlje u razvoju, dok Zapadna Evropa okleva da dodatno investira u ovaj sektor. Dugi proizvodni ciklusi i ograničen broj narudžbina unutar lanca snabdevača odražavaju se u rezervisanom stavu evropskih kompanija.
Specijalizovani segmenti kao što su kruzeri i pomoćne flote nisu toliko pogođeni kao sektor teretnih brodova. Čak i tako, u slučaju visokotehnoloških ili luksuznih brodova kompanije se suočavaju sa relevantnim problemom pronalaženja potrebne finansijske podrške za kreiranje i razvoj projekata.
Na evropskom nivou tržišni segment se smanjio za 30% u poređenju sa nivoom registrovanim pre krize.
Čak i tako, dugoročne perspektive deluju pozitivno.
Povećana očekivanja društva u pogledu zaštite životne sredine mogla bi generisati nove prilike.
Glavni akteri u sektoru identifikovali su sledeće trendove i ciljeve koje treba dostići do 2020:
- Promovisanje pomorske industrije kao jednog od strateških sektora na evropskom nivou s glavnim fokusom na oblast bezbednosti kao generatoru novih radnih mesta u regionu
- Pomorstvo slično inovacijama: glavni prioritet treba da bude isporuka proizvoda koji inkorporiraju visok nivo tehnologije zasnovane na najnovijim važnim ulaganjima u istraživanje i razvoj
- Konkurentna industrija: celokupna restrukturacija sektora radi stvaranja novih kvalifikovanih radnih mesta, posebno u oblastima istraživanja i razvoja i usluga
- Specijalizovano i zeleno: fokus na kreiranje proizvoda koji uključuju zelene tehnologije unutar celokupnog proizvodnog procesa.
- Destinacija: izvoz – ne samo za krajnje proizvode već i za komponente
- Energetska efikasnost – fokus na dizajn i razvoj proizvoda koji treba da inkorporiraju visok stepen tehničkih rešenja koja bi trebalo da budu efikasna i sa energetskog i sa ekološkog stanovišta
- Za implementaciju ove strategije EMTI predviđa 4 glavna razvojna stuba:
- Visoka kvalifikovanost osoblja koje radi u industriji
- Bolji pristup svetskom tržištu
- Identifikacija finansijskih resursa za implementaciju novih projekata, stimulacija ulaganja u istraživanje i razvoj
